Odlučio sam se spustiti u bačvi niz Niagarinin slap. Želio sam se, isprva, okušati u nekom od američkih sportova i saznati zašto dosežu takvu popularnost, ali teško je postići neke rezultate kad krećeš s pedeset navršenih godina. Jaka je konkurencija. Osim toga, najpopularniji su momčadski sportovi. Za košarku sam nizak. Ima još ono lupanje loptice štapom i trčanje u krug. Ili trčanje s kacigama za ćoškastom loptom. Ali nikako zapamtiti pravila. Zato sam se odlučio za indivudalni doseg. Spustiti se u limenoj bačvi niz Nijagarin slap.
Bačve iznajmljuju desno kraj ulaza. Blizu restorana s vidikovcem. Između suvenirnice i ureda osiguranja. Unajmio sam osrednju bačvu. Ni skupu, ni jeftinu. Na vanjskom ojačanju je bila napisana reklama za energetsko piće u kantici. Kad sam krenuo koturajući bačvu prema slapu zaustavili su me prije nego sam došao do rijeke, rekavši da mi treba polica osiguranja kako bih dobio dozvolu za spuštanje. Misle na čovjeka ti Amerikanci. U uredu mi gurnuše nekoliko papira na potpis. Polica odgovornosti prema trećim osobama ili stvarima, polica krađe novčanika i robe koju ostavljam u garderobi, polica osiguranja od zagađenja slapa, polica… Pitam ih ima li kakva koja pokriva moje ozljede. Rekoše da ima i to, ali je malo skuplja. „Premium životno i zdravstveno osiguranje“. Skupa je, ali pokriva troškove liječenja u poznatoj bolnici. Ono „osim u slučaju“ mi se nije dalo čitati. Dugačak neki tekst i sitno pisan. Platio sam i slikanje s turistima pri ulazu u bačvu i snimku spuštanja. Snime te njihovi dečki s kamerom u HD kvaliteti. Zapišeš adresu pa ti, kažu, oni dostave kući da nemaš brige. Razni vjerski svećenici za blagosiljanje bačve su po želji u cijeni Premium police. Možeš i posebno ugovoriti. Imaju svoje štandove. Pljeskali su mi dok sam ulazio. A unutra je mekano. Malo pretoplo zbog spužve. Ali mjesta ima… kao Gagarin kad se vrtio oko zemlje. Čuo sam uzvike oduševljenja dok je dečko iz osoblja šerafio poklopac. Napojnicu sam mu dao prije. Onda se ništa više nije čulo.
Malo stojim. Valjda. Evo, krećem se. Malo gore, malo dole. Malo gore, malo dole. Ide sve brže. Šteta što ne vidim ništa. Oooo… sad idem jako gore i dole. I zavrtila se bačva. Ooooo uuu… ovo je pad. Uuuuu… Uh… uuu… ovo boli. Što sad? Kao da me nešto kotrlja. Malo je dosadno. Vrti pa vrti… Malo sam i zaspao. Zapravo ne znam koliko. Probudio me zvuk škripanja metala u metal. Stojim na mjestu. Trebalo je pričekati petnaestak minuta da se začuju glasovi. Kad su me izvukli shvatio sam da sam se zaglavio u turbini hidrocentrale kilometrima nizvodno. Sreća, platio sam policu osiguranja odgovornosti.
